Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.
Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa “Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima”, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.
Prava vernost je ona koja je razumna, evanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj.
Gledaj da imponuješ ne svojim znanjem i svojom učenošću, nego svojim smirenjem.
Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.
Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
Mrtav je pred Njim onaj koji je grešnik, koji se ne kaje i koji u Njega ne veruje.
Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.
Nije važno ko odakle potiče, nego u šta izraste.
Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.
Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.
Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.
Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost.
Nikad nije bilo lako biti čovek među ljudima.
Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.
Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.
Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela.
Oni ne shvataju hrišćanski ljubav koja ne traži svoje, koja gleda uvek na drugog, ne samo na sebe. Ako se traži svoje, to je već trgovina.
Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.