Šta je investiciono zlato?
Termin investiciono zlato definisano je zakonom kao zlatni proizvod najmanje težine od jedan gram, čija je finoća 995/1000 ili veća. Trgovina investicionim zlatom se vrši u formi zlatnih poluga ili investicionih dukata. Tako proizvedeno zlato ima zagarantovanu finoću 999.9 i proizvodi se u prestižnim kovanicama po precizno propisanim tehnologijama izrade i standardnima koje propisuje LBMA, krovna međunarodna institucija za standardizaciju proizvodnih procesa u industriji plemenitih metala. Proizvodi sa GOOD DELIVERY sertifikatom priznati su u celom svetu, bez dodatnih provera.
Kod izrade investicionog zlata, koriste se dve tehnike – kovanje i livenje. Prilikom kovanja, na ohlađenoj zlatnoj polugi utiskuje se odgovarajući tekst i zaštitni elementi, naziv i logo proizvođača, jedinstven identifikacion broj, tačnu težinu i finoću. Kod livenja, ovi podaci se već nalaze u kalupu u koji se naliva zlato u tečnom stanju. Tehnikom kovanja zlatna poluga dobija finiji izgled, jasnije konture i oštrije natpise.
Investicione poluge i pločice
Investiciono zlato se proizvodi u formi zlatnih pločica i poluga, odnosno dukata. Zlatne pločice gramaže 1g, 2g, 5g spadaju u kategoriju malih investicionih proizvoda. Namenjene su malim ulagačima, neretko se koriste kao poklon jedinice i izrađuju se tehnikom kovanja. Zlatne pločice od 10 i 20 grama prelazi su proizvod između malih i srednjih investicionih proizvoda. Zauzimaju značajno mesto u portfoliju jednako malih, srednjih i velikih ulagača. Proizvode se tehnikom kovanja. Zlatne poluge gramaže 50g i 100g predstavljaju srednje investicione proizvode. Zastupljene su u portfoliu srednjih i velikih ulagača. Poluge od 50g proizvode se tehnikom kovanja, dok se poluge od 100g proizvode tehnikom kovanja i livenja. Zlatne poluge od 250g spadaju u kategoriju velikih investicionih proizvoda i namenjene su velikim ulagačima, proizvode se tehnikom livenja. Zlatne poluge od 500g i 1000g pripadaju grupi najvećih investicionih proizvoda i proizvode se isključivo tehnikom livenja. Zahtevi tržišta uslovili su proizvođače plemenitih metala da krenu sa proizvodnjom deljivih zlatin poluga. One se sastoje iz više spojenih ili odvojenih pločica od 1g, gde svaki od delova ima na sebi utisnute elemente o proizvođaču i finoći. Deljive multicard pločice kod kupovine imaju prednost jer je cena npr 10x1g jeftinija nego deset pojedinačnih pločica od 1g, dok ukoliko dođe do prodaje, niste primorani da prodate celu jedinicu, već samo jedan njen deo.
Investicioni dukat
Dukat je srednjovekovni zlatni novac zvanično u upotrebi još od davne 1284. godine. Standardizovano se kuje od 1660. godine. Zlatnici koji su u određenom vremenskom periodu bili, ili jesu sredstvo plaćanja u zemlji porekla imaju status investicionih dukata. Najpoznatiji je Franc Jozef dukat. Postoje dva tipa dukata, jednostruki težine 3.49g i četvorostruki težine 13.9636 grama. Austrijski dukat je najčešća novčana jedinica korišćena na prostorima jugoistočne Evrope u 19. veku. Proizvodi se u izvornom obliku iz 1915. godine. Investicioni dukat Wiener Philharmoniker na tržištu se pojavljuje 1989. godine i ubrzo stiče status najprodavanijeg zlatnog dukata u Evropi i Japanu. Proizvodi se u nekoliko različitih težina, u austrijskoj kovnici Munze Osterreich. Još možemo spomenuti dukate Krugerrand, Maple Leaf, American Eagle i Kineska Panda, koji mnogi smatraju za najlepši investicioni dukat na svetu. Svake godine menja dizajn zadnje strane, pa je pored svoje investicione vrednosti postao i svojevrsan kolekcionarski primerak. Treba ipak spomenuti da investicioni dukat nema numizmatičku vrednost i ne smatra se kolekcionarskim dobrom.
Prvi srpski zlatni novac iskovan je 1879. godine. Povodom proglašenja kneza Milana za kralja Srbije 1882. godine, kovan je Milandor, zlatni novac od 10 i 20 dinara, koji je opstao kao zvanično sredstvo plaćanja do sredine 1931. godine. Domaći dukati se proizvode sa različitim motivima, poput Beli Anđeo, Sveta Petka, Nikola Tesla, Sveti Sava. Dukat je čest poklon povodom rođenja, krštenja, venčanja i različitih proslava, pa tako na tržištu možete pronaći dukat venčanje, dukat rođenje, dukat krštenje.
Zašto ulagati u investiciono zlato?
Zlato je jedina valuta čija vrednost kontinuirano raste. Za razliku od ulaganja u deonice, investicione fondove ili druge vidove štednje, investiciono zlato je u skladu sa zakonskim regulativama oslobođeno poreza na dodatnu vrednost pdv i poreza na kapitalnu dobit. Zlato je najkonstantnija i najstabilnija valuta kroz istoriju, kada je dolazilo do ekonomskih kriza ili krahova tržišta i privrednih tokova. Ulaganjem u investiciono zlato zaštitićete svoj novac od inflacije i finansijski ćete obezbediti budućnost jer zlato predstavlja jedno od najsigurnijih vidova dugoročnog ulaganja i najlikvidniji imovinski format. Investiciono zlato predstavlja tampon zonu između finansijskog blagostanja i eventualnih ekonomskih poremećaja. Što je veća zlatna poluga, to je niža cena grama u njoj, pa je u zavisnosti od mogućnosti potrebno opredeliti se za optimalnu varijantu, gde su najpopularnije zlatne poluge od 50, 100 i 250 grama.
Kada kupiti investiciono zlato?
Odgovor na ovo često pitanje može se naći kroz analizu vrednosti unce zlata u prethodnih 20 godina. Unca zlata 2000. godine je vredela 400$, 2008. godine 800$ dok je danas dostigla vrednost od 1800 američkih dolara. Kao dugoročna investicija, za kupovinu dobro vreme je čim oslobodite određeni iznos kapitala. Na kratkoročnom nivou, postoje intervali u kojim se beleži negativno kretanje, što stvara stepen rizika i potencijalni novčani gubitak ukoliko ste primorani na neodložnu prodaju. Zlato je najbolje kupiti u okolnostima kada imate višak kapitala koji je potrebno osigurati od nepredviđenih događaja. Poželjno je uložiti novac u više različitih imovinskih kategorija, a investiciono zlato svakako treba da bude u vrhu prilikom donošenja odluke gde usmeriti investiciju za budućnost. Kapital uložen u zlato je visoko likvidan, i u svakom trenutku dostupan za upotrebu, u bilo kom delu sveta da se nalazite, pa se može posmatrati jednako kao efektivni novac. U periodima kriza, recesije i drugih nepredviđenih događaja, zlato je gotovo nemoguće kupiti na tržištu. To je vreme kada je tražnja po pravilu najveća, a kroz istoriju se pokazalo da tada zlato beleži i najveći rast.
