Herman Hese izreke i citati
Za putnike, zvezde su vodiči. Za sve ostale, one su samo malecna svetla.
Živeću na jednoj od zvezda. Smejaću se na njoj. I tako, biće kao da se sve zvezde na nebu smeju, kada pogledaš noću u nebo. I samo ti ćeš imati zvezde koje se smeju.
Od svakog treba tražiti samo ono što on može dati.
Reči su izvor nesporazuma.
Svi odrasli su nekada bili deca… Ali samo nekolicina njih se toga seća.
Moram da izdržim prisustvo nekoliko gusenica, ako želim da upoznam leptiriće.
Odrasli vole brojeve… Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju – kako mu zvuči glas, koje igre voli… Umesto toga, pitaju – koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje? I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu.
Vreme koje si izgubio zbog te ruže, upravo je ono čini važnom.
„Šta znači to pripitomiti?“. „To je nešto što se davno zaboravilo“, reče lisica ,“To znači stvoriti veze…“. „Stvoriti veze?“ „Naravno“, reče lisica. „Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.“
Uobraženi ljudi uvek čuju samo pohvale.
Ono što čini pustinju predivnom, je činjenica da ona negde u sebi krije izvor.
Ruža nije želela da je vidi kako plače, bila je to jedna vrlo ponosna ruža.
Kada odraslima kažete: “Video sam prelepu kuću od bakarne cigle, sa velikim prozorima i golubovima na krovu”, nisu u stanju da zamisle tu prelepu kuću. Potrebno je reći im: “Video sam kuću koja vredi više od stotinu hiljada franaka.” Tek tada će oni uzviknuti – “Kako je lepa!”
Ako ide samo pravo, niko ne može veoma daleko da stigne.
Najlepše stvari na svetu ne mogu se videti ni dodirnuti, osećaju se srcem.
Ljudi kupuju stvari koje ih čekaju gotove u prodavnicama. Ali nigde ne postoji prodavnica u kojoj možeš da kupiš prijateljstvo.
Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Samo kada gledaš srcem, vidiš stvarno. Ono najvažnije se ne može videti okom.
Živeo sam među odraslima. Video sam ih lično, izbliza. I to nije mnogo poboljšalo moje mišljenje o njima.
Čovek nikad nije zadovoljan tamo gde je.
Mnogo je teže suditi o sebi, nego o drugima. Ako uspeš da osuđuješ sebe, zaista si čovek velike mudrosti.
Tajno je to mesto, zemlja suza.
Teško je, odrasle osobe gotovo nikad ništa ne razumeju same, a decu stvarno zamara da im sve uvek iz početka objašnjavaju.
Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja u trenutku kada jedan jedini čovek pogleda u nju, a u sebi vidi sliku katedrale.
Ljudi u vozovima spavaju, ili zevaju. Samo deca pritiskaju nos uz staklo prozora, samo deca znaju u šta gledaju.
Ono što je najvažnije su jednostavna zadovoljstva koja su tako obilna da svi možemo uživati u njima… Sreća ne leži u predmetima koje okupljamo oko sebe. Da bismo je pronašli, sve što treba da učinimo je da otvorimo oči.
Ljudi zauzimaju sasvim malo mesto na Zemlji.
Lepa si, ali si prazna. Niko ne bi poželeo da umre zbog tebe.
Detinjstvo je druga zemlja, ali i čekaonica, mesto za prihvatanje i smeštaj.
Kada nešto ukrotiš, postaješ zauvek odgovoran za to.
Samo deca znaju šta traže.
Odraslima recite: “Dokaz da je Mali Princ postojao je to što je on bio divan, to što se iskreno smejao i što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji”. Oni će slegnuti ramenima i smatrati vas detetom! Međutim, ako im kažete: “Planeta sa kojeg je došao je Asteroid B612″ – biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni, ali valja se zato ljutiti na njih. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima.”
