Lepe Vesti: Književnost

Danga Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena. ‘Ajde, da rečem da ja pravim

Glava Šećera Tek se sunce smirilo, a Radan Radanović iz Krnića izmiče s praznim kolima iz Š. Počesto ošine volove – hita kući, daleko mu je… Dok eto ti trči za njim jedan omalen gospodin u šubari pa viče: „Stani, brale! Hej, brale, stani!“ i maše na nj rukom da

Otadžbina I ovaj kamen zemlje Srbije,Što, preteć’ suncu, dere kroz oblak,Sumornog čela mračnim borama,O vekovečnosti priča dalekoj,Pokazujući nemom mimikomObraza svoga brazde duboke. Vekova tamnih[3] to su tragovi,Te crne bore, mračne pećine;A kamen ovaj, k’o piramidaŠto se iz praha diže u nebo,Kostiju kršnih to je gomilaŠto su u borbi protiv dušmanaDedovi tvoji

Jablan Odavno se uhvatio sumrak. Na strnjištu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu. Samo mu viri pjegavo lice s krupnim, grahorastim očima i nekoliko pramičaka žućkaste kose rasute po čelu. Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, od kad su nastale vrućine, do

Pijanstvo Ko stupi u radničke redove da u njima dela, ne može biti ravnodušan prema jednoj žalosnoj istini: da upotreba alkoholnih pića pravi radnike više nego i šta drugo nemarnim, ravnodušnim, neosetljivim prema njihovoj bedi i poniženosti. Još manje može biti ravnodušan prema kakvom reakcionaru ili propalom bekriji iz gospodskih

Jesen K’o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja,Na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glaveLisnatih vreža splet čarobno spušta se dole,Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi,Priprema ona sad spokojne večeri i dane,I žetvu bogatu

Vođa — Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore, pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgovori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu