Reč je skup glasova, ili samo jedan glas ukoliko ima neko značenje. Pomoću reči mi iskazujemo svoje misli, osećanja i jednostavno komuniciramo međusobno.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči. One se dele na promenjive i nepromenjive. Promenjive reči su one koje menjaju svoj oblik: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i neki brojevi. Nepromenjive reči su one koje ne menjaju svoj oblik: prilozi, predlozi, uzvici, veznici, rečce i neki brojevi (svi veći od pet).
Imenice
Imenice su promenjiva i samostalna vrsta reči kojim označavamo bića, predmete i pojave, vidljive i nevidljive. Imenicu karakterišu rod, broj i padež. Iako pripadaju promenjivoj vrsti, svaka imenica ima nepromenjiv rod – muški, ženski ili srednji. Imenice se menjaju po broju, mogu biti u jednini ili množini. Imenice menjamo i po padežima. Delimo ih na vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, misaone, glagolske i brojne imenice.
Zamenice
Zamenice su vrsta promenjivih reči kojima se upućuje na lica, stvari i osobine. Delimo ih na imeničke i pridevske zamenice. Imeničke zamenice upućuju na imenice i delimo ih na lične i nelične imeničke zamenice. Lične imeničke zamenice imaju rod, muški, ženski i srednji, kao i broj, mogu biti u jednini i množini. Dele se na zamenice prvog lica – lice koje govori, zamenice drugog lica – lice kom se govori, i zamenice trećeg lica – lice o kome se govori. Lične povratne zamenice menjaju se samo po padežima. Nelične imeničke zamenice imaju jedan oblik za sva tri roda i oba broja, dele se na upitne, odrične, neodređene i opšte. Pridevske zamenice zamenjuju prideve i slažu se po rodu, broju i padežu. Postoje prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodređene, odrične i opšte ili neodređene zamenice.
Pridevi
Pridevi su reči koje bliže određuju i daju osobine imenicama. Pridevi su vezani za imenicu uz koju stoje i uvek imaju isti rod, broj i padež kao i imenica koju opisuje. Nisu samostalne reči i vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, imaju atributsku ili predikatsku funkciju. Podela prideva je na opisni, prisvojni, gradivni, vremenski i mesni pridev. Po pridevskom vidu postoje određeni i neodređeni (opisni i gradivni) pridevi.
Glagoli
Glagoli su vrsta reči kojim označavamo radnju, stanje ili zbivanje. Promena glagola se naziva konjugacija i glagoli se menjaju po licu, rodu, broju, vremenu i načinu. Glagolski rod označava prelaznost radnje sa glagola na objekat i delimo ih na prelazne, neprelazne i povratne. Glagolski vid označava svršenost radnje, stanja ili zbivanja i deli se na svršene – početni, završeni, trenutni, nesvršene – trajni i učestali, i dvovidski – radnja može biti i svršena i nesvršena. U zavisnosti od toga da li se menjaju po licima, dele se na lične, koji se menjaju i nelične, koji se ne menjaju.
Brojevi
Brojevi predstavljaju reči kojim označavamo koliko ima nečega ili koje je nešto po redu. Brojevi 1, 2, 3 i 4 su promenjivi, dok su brojevi od 5 pa na dalje nepromenjivi. Dele se na glavne i redne brojeve. Glavni brojevi označavaju koliko nečega ima na broju i razlikujemo osnovne brojeve, zbirne brojeve, brojne imenice i brojne prideve.
Prilozi
Prilozi su reči koje označavaju vreme, mesto, način, uzrok i količinu vršenja radnje. Obično stoje uz glagole. Ove nepromenjive reči imaju službu priloških odredbi u rečenici. Po postanku se dele za prave i neprave.
Predlozi
Predlozi su vrsta reči kojim definišemo odnos između bića, stvari i pojava. Ove nepromenjive pomoćne reči stoje ispred određenih padežnih oblika reči i određuju njihov odnos prema drugim rečima u rečenici. Najčešće stoje ispred imenica, ličnih zamenica i drugih imenskih reči. Mogu da označavaju prostorne, vremenske, uzročne, ciljne i razne druge međusobne odnose.
Uzvici
Uzivi služe za ispoljavanje osećanja ili raspoloženja. Predstavljaju spontane odgovore na dešavanja.
Veznici
Veznici se koriste za povezivanje pojedinih reči u rečenici ili čitavih rečenica. Ove nepromenjive reči dele se na prave i neprave veznike, odnosno zavisne i nezavisne veznike. Veznik se može staviti i na početak rečenice.
Rečce
Rečce izražavaju lični stav o onome o čemu se govori. Mogu biti potvrdne i odrične, upitne, uzvične, imperativne, zaključne, isključne, poredbene, pokazne, za isticanje ličnog stava, za posebno isticanje i rečce za isticanje suprotnosti.
