Možda se sećate hormona iz doba dok ste bili seksom zaluđeni pubertetlija. Ili kad vam ide na jetru kad se setite poslednjeg plača i jadikovke koju ste čuli od svoje drage. Ali, ako samozadovoljno sedite i čitate ovo misleći da ste otporni na hormonski haos samo zato što ste: a) niste više bubuljičavi klinac, b) niste žensko, razmislite malo bolje. Zapravo, da znate na koji sve način hormoni mogu da vam poremete život, verovatno biste i vi plakali kao curica. Zbog hormonske neravnoteže mogli bi ste da pohranjujete više sala, da se slabo nosite sa stresom ili da jedete i onda kad bi već trebalo da budete siti. Hormoni vas mogu dovesti do metaboličkog sindroma i šećerne bolesti, baš kao što mogu da vam unište san i polni život.
Mnogo toga kao što vidite, može da pođe po zlu. Zašto? Zato što je endokrini sastav, onaj koji diriguje aktivnostima vašeg tela pomoću jakih hormona, moćan i složen. Taj sastav unutrašnji je internet vašeg tela. Vaš hipotalams i hipofiza upravna su središta, poput servera iz kojih poruke idu prema organima i natrag. Vaša gušterača, nadbubrežne žlezde, štitnjača i testisi delovi su dobro uštimovanog sistema. To uštimavanje povećava slabosti sastava jer se oslanja na složene mehanizme povratne sprege, kako bi sam sebe regulisao. Ako dođe do otklona od ravnoteže, proces može da se poremeti. Uz pomoć ovog vodiča osigurajte se da vaši hormoni obavljaju svoj posao.
Kortizol i adrenalin – hormoni stresa
Bilo da se borite sa besnim psima ili ljutim klijentima, odgovor vašeg tela na stres je jednak: vaš hipotalamus šalje signal za lučenje hormoa koji vas uplaše na reakciju. „Kortizol i adrenalin su alarmi vašeg tela“ – rekao je dr Fonseka. Od njih vam srce brže lupa, bronhije se šire kako bi više kiseonika doprlo do moga i nahranilo ga da bude plašljiv. Oni uzrokuju otpuštanje masti i glukoze u vaš krvotok, kako bi telo imalo energije za hitan slučaj.
Zbog previše stresa kortizol vam može biti stalno povišen, što poremeti metabolizam. Iz tog razloga ćelije dobiju znak da pohranjuju još više masti je moguće. Još gore, mast počinje da se nakuplja u stomaku u obliku visceralnog sala iza trbušnih mišića i samim tim ima više receptora za kortizol od običnog sala.
Kako bi se odbranili od remećenja nivoa hormona stresa, neka vam u naviku pređe vežbanje u trajanju od sat vremena tri puta nedeljno. Ta količina aktivnosti pomaže da se regulišu nivoi kortizola, kažu naučnici sa Univerziteta Ohajo. Osim toga, kad god je moguće jedite organsku hranu ne biste li izbegli čest pesticid atrazin. Poznato je da ta hemikalija utiče na hormosnku ravnotežu amfibija, reptila, ptica i sisara. A studija američke nacionalne istražuvače laboratorije učinaka na zdravlje i okolinu pokazala je da atrazin proizvodi ekstremno visoe nivoe hormona stresa kod pacova. Zapravo, stresna reakcija je bila poput one kad život mimimo njihove volje vežete, zabeležila je studija.
Leptin, grelin, kolecistokin i insulin – hormoni težine
Legija hormona govori vam kad da jedete, a kad da odložite kašiku. Hormon grelin započinje ciklus kada vam je želudac prazan, tako što obavesti neurone u hipotalamusu da vas podseti da ste gladni. Kad počnete da jedete, vaš želudac se rastegne i počne da luči kolecistokinin, upresor apetita.
Hormoni počinju da rade prekovremeno da bi vam pomogli da utanete od stola. Vaša creva proizvedu peptid YY koji vašem mozgu dojavi da ste imali dovoljno hrane, a vaša gušterača pošalje u cirkulaciju insulin. To signalizuje da je vreme metaboliziranja obroka i da vam više ne treba hrana. Leptin, hormon koji proizvode masne ćelije, isto kaže vašem hipotalamusu da ste puni tako da podstiče lučenje alfa-MSH, još jednog hormona koji suzbija apetit.
Sve to pomaže vašem telu da u ravnoteži budu glad i sitost. Čemu toliko puno hormona za to? Regulacija energije nužna je za preživljavanje, stoga imamo mnogo redundantnih ciklusa za slučaj da neko zakaže, ali nije predviđeno da nam toliko mnogo hrane bude dostupno, a posebno ne toliko šećera.
Gladni? Siti? Možda ne bi trebalo da verujete svom stomaku. Kad nabacite dodatnu kilažu, počnete previše da lučite leptin. A ako hronično lučite leptin, mozak bi trebalo da dobije poruku – vidi, raste mu kilaža, trebalo bi manje da jede. ali poremećaj u leptinskom ciklusu umesto toga govore mozgu neka šalje signale za glad, pa makar tek malopre jeli. To moež da dovede do masne jetre i neosetljivosti na insulin. Kada vam poraste insulin, on blokira signal leptina, što znači da vam mozak misli da gladujete. To vas naravno, uvodi u začarani krug dok vam se struk širi.
Osim mršavljenja, najbolje oružje protiv poremećaja leptina jeste da smanjite konzumaciju šećera. Trebalo bi na pola da smanjite svoj unos šećera. Nije problem samo onaj kojim zaslađujete kafu i čaj nego i fruktozni sirup, industrijski zaslađivač. Ni voćni sokovi nisu nedužni, prema tome, pijte vodu. Na primer, litar 100% đusa sadrži 61 gram fruktoze, a gazirani napici sadrže 57 grama.
Testosteron, LH, FSH – polni hormoni
Ponosite se svojom čeličnom erekcijom? Zahvalite za to svojim hormonima, posebno testosteronu, ključnom sastojku normalnog muškog polnog zdravlja. Njegovu proizvodnju podstiče luteinizirajući hormon LH, dok folikulostimlišući hormon FSH pomaže proizvodnju samih spermatozoida. Kad ste uzbuđeni, vaša nadbubrežna žlezda luči adrenalin i noradrenalin, podiže vam srčanu frekvenciju pa mišići, mozak i penis dobijaju dodatnu krv. Tada hormon dopamin podiže dodatno vaš seksualni apetit i u duetu sa hipotalamusom uzrokuje erekciju.
Povećan nivo estrogena mogu da vam zasene testosteron i ugase polnu želju. Da, i muškarci imaju estrogen. Zapravo, u telu je receptor za estrogen najrasprostranjeniji receptor za hormone. Kad je muškarac izložen hemikalijama koje se vežu za estrogenske receptore, kao što je bisfenol A BPA, iz plastičnih boca i limenki, može da iskusi erekcijsku disfunkciju i debljanje. Najbolja odbrana protiv invazije estrogena jeste mršavljenje i bildovanje mišića. Mast pretvara testosteron u estrogen. Mršavljenje će vam popraviti odnos testosterona i estroena u korist ovog prvog, što će vam podstaći libido i erekcije. A kad aktivno gradite mišiće, postajete osetljiviji na insulin, što znači da više glukoze završi u mišićima. Tako nastaje više energije koja podstiće libido i mršavljenje.
Tiroksin – hormon energije
Vaša štitnjača kontroliše vaš metabolizam, odnosno sposobnost tela da kalorije pretvori u energiju. To je još jedan zapovedni stožer vaš hipotalamus uoči umor i potom vaša hipofiza signalizira štitnjači da luči tiroksin. Taj hormon ulazi u gotovo svaku ćeliju našeg tela. On podstiče sagorevanje šeće ra i unos kiseonika u ćelije. To vam podiže telesnu temperaturu i povećava srčanu frekvenciju.
Kad je taj sistem poremećen, posledica može biti razgradnje mišića, slabost, umor i debljanje. Iako je većina otklona od normalnog nivoa tiroksina stvar genetike, raste broj dokaza da neka jedinjenja iz okoline mogu da blokiraju tiroksin. Prošle godine jedno istraživanje pokazalo je da BPA može da izaci tiroksin iz njihovih receptora pa i da ga blokira. Bromirana aromatnična jedinjenja i polihlorirani bifenili takođe smetaju štitnoj žlezdi.Ako ste izloženi njima, mogli biste da imate neki oblik hipotireoze, manjka proizvodnje tiroksina koji uzrokuje nedostatak energije i debljanje. S druge strane spektra hipertireoza, odnosno prevelika proizvodnja tiroksina. To može da dovede do nemira, ubrzanog rada srca, mršavljenja, povećanja štitnjače i otoka u glavi, iza očiju. Lekar će moći da otkrije vaše probleme sa štitnjačom ako vas pošalje na analize, lećenje obeju može da znači da vam je potrebna operacija ili promena ishrane, kao i uzimanje prepisanih lekova do kraja života.
Melatonin – hormon sna
Kad se smrači, vaša epifiza se pali kako bi proizvla melatonin, hormon koji vam pomaže da zaspite i regulišete vaše cirkadijalne ritmove. On spušta unutrašnju temperaturu vašeg tela, koja kad je previsoka uzrokuje nesanicu. Proizvodnja melatonina najjača je usred noći, a proces može da poremeti čak i mala količina veštačkog svetla.
Raste broj dokaza kako noćna izloženost svetlu, bilo da spavate ili ste budni, može da ima ključnu ulogu u nastanku raka, šećerne bolesti i gojaznosti. Svetska zdravstvena organizacija je poremećaj cirkadijalnog ritma proglasila za verovatno kancerogenim. Pored toga, za noćno svetlo smatra se da remeti hormonsku ravnotežu, i to ne samo melatonina, nego i kortizola, grelina, leptina i testosterona. Većina ljudi misli, pa i kompanije koje proizvode lekove na to vas podstiču, da je štetno buđenje noću. Problem je zapravo izloženost svetlu tokom noći. Ako se probudite noću, a većina nas se budi, to je vreme tihe budnosti – ostanite u krevetu i u mraku i uživajte u tome.
Ne morate da spavate da bi vam ritam melatonina bio dobar, ali za to treba da budete u mrklom mraku. Kupujte debele zastore, pokrijte nečim budilnik i ugasite sve spravice. Treba da bude toliko mračno da ne možete da vidite svoju ruku. Ako odete do kupatila i upalite svetlo, gotovo istog momenta pašće vam melatonin. Iz tog razloga u kupatilu postavite crveno svetlo, jer crveno manje utiče na melatonin od belog ili plavog svetla.
