“Želim da budem kalif umesto kalifa!”. Krilatica jednog od najpoznatijih likova devete umetnostu Iznoguda, naširoko je poznata. On je mutikaša, zloća, pokvarenko, čovečuljak sa nosem poput sekača za burek. Smišlja najgore spletke, ali, avaj, nijedna mu nikad ne upali. U svoj toj odvratnosti, on je apsolutno neodoljiv, pa se čitaocima nikada ne skida osmeh s lica.
Ko je Iznogud?
Iz – no – gud, trosložna reč, zapravo ime, koje govori više od reči. U slobodnom prevodu sa engleskog (iako su lik kreirali Francuzi) – “on nije dobar”. Eto takav je naš Iznogud. Smotanko, kome nema ravnog. Kultni strip, tu nema dileme. Jedan od najpoznatijih u istoriji. Ovaj “nemilosrdni” nosonja, dobija kod nas ove sedmice izdanje kakvo je zaslužio odavno. “Čarobna knjiga” izbacuje na tržište dva toma, ili dva integrala ako hoćete, sa dogodovštinama ovog velikog vezira maloga stasa. Zloće prve klase, koja iznova pokušava da zbaci dobroćudnog kalifa bagdadskog Haruna al Prašida.
Iznova i iznova, dakle, ali rezultata nigde. Samo podbačaji. Ne da se Iznogudu da postane kalif umesto kalifa, čak i uz svesrdnu pomoć svog vernog sluge i saborca Dil el Tanta (jasne su vam, sudeći po imenu, njegove sposobnosti). Taj duo fantastiko je zapravo tandem katastrofe, kome nikada osnovna ideja ne upali, a na kraju uvek nastrada Iznogud. Onako nervozan kao leptir ili papadać, sa facom bolesnika od ozbiljne hipertenzije – padao je u jamu, bivao pretvoren u ekser, zaglavio ćorku, prodavali su ga u roblje, bio je i školjka… Ma, šta ne sve. Ali, alal mu vera, koliko god puta da padne, veliki vezir uvek ustane. Entuzijazam ga ne pušta, a ideje mu postaju sve zlobnije. Takva je sudbina Iznogudova. Veliki vezir, a zao, smotan i – baksuzan. I sve to predivno nacrtano, inspirisano motivima iz “Hiljadu i jedne noći”.
Prvo pojavljivanje Iznoguda
Prvo pojavljivanje Iznoguda bilo je 1962. godine, u časopisu “Rekord”, kojeg je izdavao čuveni “Dargo”. Iznogud će kasnije biti objavljivan istovremeno i u “Rekordu” i “Pilotu”. Prve brojeve iz 1966. objavljuje “Dargo”. Kada je legendarni Rene Gosini preminuo, 1977. godine, Žan Tabari postaje pisac i počinje da ga objavljuje preko “BD Stara”… Na našim prostorima avanture Iznoguda mogle su da se pročitaju najpre u “Politikinom zabavniku” i “Stripoteci”, kasnije u Darkvudovom “Karuselu”, a sada je ovo velelepno izdanje pred vama zahvaljujući naporima “Čarobne knjige”.
Dovoljno je shvatiti da je Iznogud čedo Renea Gosinija, verovatno najcenjenijeg i napoznatijeg autora stripa. Sin poljskog Jevrejina, rođen u Parizu, odrastao u Argentini, preko Njujorka se vratio u Grad svetlosti. I – tu je krenula bajka. Gosini je, zajedno sa neverovatnim Morisom, radio na Taličnom Tomu, kauboju koji brže poteže od svoje senke. Upoznavši Alberta Uderza, posle izvesnog vremena iznedrila se priča i o Asteriksu, galskom junaku, i njegovom najboljem drugaru, trbonji Obeliksu. Ovaj dvojac osmislio je i strip Umpah-Pah.
A onda je došao na red rad sa Žanom Tabarijem i – rodio se najsimpatičniji negativac u istoriji stripa. Bio je to prvi negativac, ako ga zaista i možemo etiketirati tako, koga je prihvatila publika u Francuskoj i Belgiji, zemljama poznatim po najvećem broju vrhunskih autora stripova i probranih ljubitelja devete umetnosti.
A, evo šta je genijalni Gosini rekao o Iznogudu:
– Iznogud je rođen na poseban način, iz vremena kada sam radio “Malog Nikolasa” sa Sempeom. Napisao sam priču u kojoj je Nikolas išao na ekskurziju i učiteljica je pričala deci priču o zlom veziru koji je uvek želeo da bude kalif umesto kalifa. To je to, to je bila cela priča, pa kada je magazin “Rekord” zamolio Tabarija i mene da napravimo novu seriju, pao sam na ideju da napravim parodiju na “Hiljadu i jednu noć”, zadržavajući istog zlog vezira. Bila mi je to dobra prilika da izmislim najstrašnije igre reči – istakao je Gosini.
“Čarobnjaci” su ovako predstavili svoj najnoviji poduhvat:
– U Bagdadu, egzotičnom i prašnjavom, prastarom i večnom, jedan živčani i snalažljivi, ali i baksuzni veliki vezir uporno pokušava da postane “kalif umesto kalifa”. Iznogud, jedan od najslavnijih likova humorističkog francuskog stripa i svakako jedan od omiljenih stripskih antijunaka, sve što čini podređuje tom ultimativnom cilju koji bi da postigne uz pomoć – ili, možda, smetnju – vernog sluge i sadruga, dobroćudnog i debeljuškastog Dil el Tanta. Brojne su Iznogudove avanture, brojni pokušaji da smeni Haruna al Prašida i dosegne apsolutnu vlast, što već generacijama čitalaca, od davne 1962. naovamo, nateruje suze na oči od smeha – kažu iz “Čarobne knjige”
Iznogud je, a to se posebno mora naglasiti, brzo i zabavno štivo za odrasle, a sa svojim izborom kratkih priča svakako idealan uvod u humorističke grafičke romane za mlade, kojima bi, na primer, 48 stranica priče o Asteriksu još bile predugačke za čitanje.
“Čarobna knjiga” je, dakle, prijatno iznenadila Iznogudom, ali šta će sve ova izdavačka kuća da objavi u narednim danima, u okviru novogodišnje stripomanije, za posebnu je priču. Tu su i nastavci Bluberija, Spirua, Vršnjaka, Dostavljačica novina, Marsupilamija, Mebijusove kolekcije… A posebna poslastica, naravno uz Iznoguda koji je prva zvezda Stripomanije, jeste toliko čekana 39. epizoda Asteriksa, pod nazivom Asteriks i Grifon, koji je u Francuskoj premijerno objavljena pre nepuna dva meseca.
