artur-sopenhauer-citati

citati: Artur Šopenhauer

Sadržaj

Kratka biografija Artura Šopenhauera

Artur Šopenhauer je bio nemački filozof. Rođen 22. februara 1788. godine, u Granjsku, Prusko Kraljevstvo, današnja Poljska. Školovao se u Vajmaru, Nemačka, a doktorirao je na univerzitetu u Jeni. Preminuo je 21. septembra 1860. godine.

Šopenhauer je bio idealist, predstavnik pesimizma koji je volju smatrao osnovom svega, u kontekstu da je volja večito nezadovoljena i zbog toga je život beskrajna patnja. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Svet kao volja i predstava; Metafizika lepog; Metafizika polne ljubavi; O stilu i pisanju.

Artur Šopenhauer izreke i citati

Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.

Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra, tako znatno da je zdrav prosjak srećniji od bolesnog kralja.

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji.

Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno, naš strah od tog mišljenja.

Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti, advokat u svoj njegovoj zloći a sveštenik u svoj njegovoj gluposti.

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.

Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvostruku korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije s drugima.

Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati vlastitu.

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga s kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.

Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!

Sudbina meša karte, a mi igramo.

Da je čovečanstvo odvajkada bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.

Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.

Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma zbog čega; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti.

Čovek pun duha i u potpunoj se samoći izvanredno zabavlja svojim mislima.

Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati.

On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači: On je čovek velikih sposobnosti.

Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.

Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.

Društvnenost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti, pošto nas dovodi u dodir s ljudima od kojih je većina moralno rđava a intelektualno tupa ili izopačena.

Zahtevati da neko pamti sve što je ikad pročitao, bilo bi isto što i zahtevati da sve ono što je ikad pojeo još uvek nosi u sebi. Od ovoga je živeo telesno, a od onoga duševno i tako je postao ono što jeste.

Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

Duvamo u balone od sapunice što duže možemo i da što veći budu, iako dobro znamo da će se raspršiti.

Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, preduzetničkom duhu, srećnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu.

Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.

Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesrećan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo srećan.

Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sami sebe.

U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

Razum može zameniti gotovo svaki nivo obrazovanja, ali obrazovanje ne može zameniti razum.

Ko želi da se njegovoj reči poveruje, neka je izrekne hladno i bez strasti.

Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.

Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.

Lepota je otvoreno preporučeno pismo koje za nas unapred pridobija srca.

Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.

Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor.

Talenat pogodi metu koju niko drugi ne može pogoditi. Genije pogodi metu koju niko drugi ne može videti.

Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, je li zbog toga vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno je li mlad ili star, uspavan ili grbav, siromašan ili bogat: on je srećan.

Ako se teški gresi okajavaju tek na onome svetu, neka se barem glupi okaju na ovome.

Spojiti uljudnost sa ponosom pravo je majstorstvo.

Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.

Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju.

U samoći bednik oseća svu svoju bedu; veliki duh svu svoju veličinu.

Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.

U svakom je slučaju bolje da se razboritost pokaže onim što se prećuti nego onim što se kaže.

U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi.