Haruki Marukami izreke i citati
Potroši svoj novac na stvari koje novac može da kupi. Potroši svoje vreme na stvari koje novac ne može da kupi.
Kada nemate nikog s kim biste podelili vaše usamljene misli, vaše misli počinju da vas dele između sebe.
Ako me se ti sećaš, onda me nije briga i da me svi drugi zaborave.
Kretanje u pogrešnom pravcu velikom brzinom gore je nego kad se uopšte ne krećemo.
Da li je moguće, u krajnjoj analizi, za jedno ljudsko biće da dostigne savršeno razumevanje drugog? Možemo ulagati vreme, energiju i ozbiljne napore da spoznamo drugu osobu, ali na kraju, koliko blizu njegovoj suštini možemo da priđemo? Ubeđujemo sebe da dobro poznajemo tu osobu, ali da li mi zaista znamo bilo šta važno o bilo kome?
Često se dešava da najvažnije stvari na svetu počinju trkama.
Ako se sve dešava onako kako ste hteli, život će postati dosadan.
Svako i sve izgleda lepo kada ih posmatrate sa distance.
Svako od nas gubi ponešto dragoceno. Prilike, mogućnosti, osećanja koja se više ne mogu vratiti. To je deo procesa koji znači biti živ.
Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more.
Ono što misliš da najbolje znaš o meni ništa je sem sećanja.
Mislio sam da ljudi odrastaju postepeno, malo po malo… Ispostavilo se da nije tako. Odrastaju “preko noći”.
Sećanja nas greju iznutra. Ali nas i jako bole.
Ne postoji pogrešno mišljenje. Postoje mišljenja koja se ne slažu sa našim. To je sve.
Šta se desi ljudima kad otvore svoja srca? – Postaju bolji.
Šta je usamljenost? Slična je osećaju kada u kišnoj noći stojiš pored velike obale i gledaš kako se moćni talas spaja s morem.
Što smo stariji sve više stvari ne možemo da stavimo na svoje mesto.
Ali čak i to, svako moje „sada“ i „onda“, osećao bih kao žestok ubod mog usamljeništva. Svaka voda koju bih pio, svaki vazduh koji bih disao, osećao bih kao dugi, bolni suvišak. Stranice knjige u mojim rukama zadobile bi metalni sjaj brijača. Mogao sam čuti kako korenje samoće puže kroz mene dok je svet bio ućutkan u četiri sata ujutru.
Ljudsko srce je poput noćne ptice. Tiho čeka nešto, a kad dođe vreme, leti pravo prema tome.
Najvažnija stvar nije veliko otkriće koje su drugi shvatili pre vas, već te male misli koje vam dolaze same.
Dvoje mogu spavati u istom krevetu i biti usamljeni kada sklope oči.
Ne postoji tajna koja jednom neće prasnuti iz srca.
Ponekad se mogu osećati usamljeno dok spavam s tobom.
Naša stvarnost je beskrajna borba između onoga što se desilo i onoga šta želimo da zapamtimo.
Jedno srce nije povezano s drugim samo kroz harmoniju. Ona su, zapravo, uvezana dublje putem njihovih rana. Bol je povezan sa bolom, lomnost sa lomnošću. Ne postoji tišina bez plača nepravde, niti zaborav bez krvoprolivanja, nema saglasja bez prolaska kroz bolne gubitke. To je ono što leži u korenu istinske harmonije.
Kada je ljudima data nada, to im pomaže da žive duže. Bez nade ne postoji “duže”.
Skoro sve što misliš da znaš o meni u stvari su uspomene.
Svet bez ljubavi je kao vetar iza zatvorenog prozora. Niti možeš da ga dodirneš niti da ga udahneš.
Sve što je nekad bilo sa nama, a potom nestane, iako nestane zauvek, ostavlja prazninu koju nikada ne možemo da zalečimo.
Praznina će uvek biti popunjena nečim.
Iskrenost koju pružamo i primamo, i želja da pomognemo najvažnije su stvari.
Potroši svoj novac na stvari koje novac može kupiti. Potroši svoje vreme na stvari koje novac ne može kupiti.
Kada bi svaka osoba verovala u srećan kraj, svet ne bi imao čega da se boji.
Čini se da je srce sakriveno iza debele ljušture, i da samo nekoliko ljudi mogu da do njega dođu. Mora da mi je zbog toga teško da zaista osetim ljubav.
Ponekad se osećam kao čuvar muzeja – ogromnog, praznog muzeja u koji više niko ne dolazi i ja gledam preko svega toga ni u kog drugog do sebe sama.
Niko ne voli da bude sam. Ja mrzim da budem razočaran.
Možeš sakriti svoje uspomene, ali ne možeš da izbrišeš istoriju koja ih je stvorila.
Izražavajte svoja osećanja. Mnogo je gore da ih potiskujete. Nakupljaće se u vama i postaće sve teža. Na kraju ćete umreti.
Ako nekog možeš voleti svim srcem svojim, makar to bila i samo jedna osoba, ima spasa za tvoj život. Čak iako ne možeš ostvariti vezu s njom.
Bez obzira koliko se trudio, ne postoji način da pobegneš od bola koji osećaš kada si uznemiren.
Kada se grlimo, delimo svoje strahove.
