Jedan od najvećih osvajača u istoriji planete Zemlje, hunski vođa Atila, ostavio je trag ne samo u legendama i istorijskim zapisima, već i u pejzažu Vojvodine. Prema predanju, ovaj neustrašivi ratnik bio je veliki zaljubljenik u prirodu severnog dela današnje Srbije, a posebno u predele u blizini današnje Carske Bare. Ljubav prema tom prostranom močvarnom području, bogatom biljnim i životinjskim svetom, navodno je bila tolika da je upravo taj kraj odabran za njegovo poslednje počivalište.
Tisa kao čuvar tajne
Postoji verovanje da je Atila, nakon smrti, sahranjen po tadašnjem običaju Huna – duboko u koritu reke. Istoričari i istraživači koji su se bavili ovom temom navode da je u trenutku njegove sahrane, korito Tise veštački preusmereno. Huni su na brzinu podigli branu, privremeno skrenuli tok reke i kopali grob u koritu, kako bi u njega položili svog vođu.
Ono što ovu priču čini još fascinantnijom jeste tvrdnja da je Atila sahranjen sa ogromnom količinom blaga – u zlatnom oklopu, u zlatnom sanduku, sa dragocenostima koje su se smatrale neprocenjivim čak i u to vreme. Nakon ceremonije, brana je srušena, voda se vratila u svoje korito i tako izbrisala sve tragove. Ova sofisticirana sahrana bila je i svojevrsna zaštita od pljačkaša grobova.
Gde se tačno nalazi grob?
Prostor za koji se veruje da skriva Atilino blago omeđen je danas Titelskim bregom, mestima Perlez, Ečka i Zrenjanin. Vojvođanska ravnica, gotovo savršeno ravna i tiha, zapravo krije burnu prošlost. Tok reke Tise se u prethodnim vekovima više puta menjao, dodatno zbunjujući istoričare i istraživače. Mogućnost da je grob potpuno izmestio svoj položaj zbog prirodnih promena čini potragu gotovo nemogućom.
Uprkos tome, zanimanje za ovu misteriju ne jenjava. Neki smatraju da je grob možda ispod današnjih njiva, drugi da je duboko pod slojevima nanosa mulja i zemlje koji su se taložili vekovima. Ne postoji nijedan pouzdan arheološki nalaz koji bi potvrdio postojanje Atilinog groba, ali to samo dodatno podstiče maštu i teorije.
Lovci na blago i mit koji traje
Lovci na blago, kako ih narod naziva, redovno dolaze u okolinu Carske Bare, Perleza i Titela. Naoružani savremenim detektorima metala, mapama i legendama, oni se nadaju da će baš oni biti ti koji će otkriti Atilino blago. Za neke je to avantura, za druge nada u bogatstvo, a za treće – pitanje istorijskog ponosa.
Pojedini meštani pričaju kako su viđali ljude koji dolaze noću, tihi i odlučni, kopaju i nestaju bez traga. Iako zakonom nije dozvoljeno arheološko iskopavanje bez dozvole, ovakve aktivnosti se povremeno dešavaju. Sama priča o Atili privlači pažnju i turista, pa se deo ovog mita prenosi i u lokalnim pričama, turističkim turama i školskim eskurzijama.
Atila u istoriji – više mit nego čovek?
Atila je u hronikama iz 5. veka opisivan kao „bič Božji“, vojskovođa koji je unosio strah širom Evrope, ali i kao izuzetno harizmatična ličnost. Vladavina mu je trajala relativno kratko, ali je njegova moć i snaga uticala na mnoge narode tog vremena. Bio je neprijatelj Rimskog carstva, saveznik nekih varvarskih plemena i čovek koji je u svojoj ličnosti spojio brutalnost ratnika i političku mudrost vladara.
Zanimljivo je da, iako postoje brojni zapisi o njegovim pohodima i bitkama, mesto njegove smrti i sahrane nikada nije pouzdano otkriveno. To otvara prostor za brojne teorije – od onih da je ubijen u zaveri, do tvrdnji da je umro prirodnom smrću na dan svoje svadbe. Svaka od tih verzija daje dodatni sloj misteriji koja ga okružuje.
Šta ostaje posle mita?
Vojvodina danas možda ne izgleda kao mesto gde se kriju priče o velikim vođama iz daleke prošlosti, ali kada zaronimo dublje u slojeve zemlje i legende, otkrivamo da je istorija ovog područja daleko bogatija nego što se čini. Bilo da je Atila stvarno sahranjen ispod Tise ili ne, ideja da se ispod mirne površine ravnice krije čitav svet iz prošlosti – privlači, intrigira i podstiče maštu.
Zato su legende poput ove važne. One nas podsećaju da je prostor u kojem živimo slojevit i živ, da svaka njiva, svaka reka i svaki breg imaju svoju priču. A možda, jednog dana, neko zaista naiđe na neobičan metalni signal ispod vojvođanske zemlje. Možda će baš to biti mesto gde vekovima počiva Atila, Bič Božji.
