Izreke i citati Ivo Andrića
Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.
Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.
Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva.
Kada nisam očajan, ja ne valjam ništa.
Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.
Božja volja se vrši u svakom trenutku, svuda i u svemu.
Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani.
Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.
Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.
Uspeh je ono što čoveku vrat lomi.
Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.
Dok god ima mraka, ima i svanuća!
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.
Svi pravi životi su lepi i teški.
Mladost je srećno doba u kome čovek počinje verovati u sebe, a još nije prestao verovati drugima.
Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje.
Lepša duša dublje jeca.
Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.
Čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.
Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
Dugi su i zamršeni računi i obračuni između onih koji imaju i ne daju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba.
Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.
Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.
Svi pravi životi su lepi i teški.
Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
Ako, sa krajnjim naporom, čoveku koji stari pođe za rukom da se održi uredan i čist, to je sterilizirana čistoća apoteke a ne čistoća cveta.
Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.
Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.
Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije dovoljno dugačka.
Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa makar ga i cela spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.
Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.
Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.
Dobrota je u ovom svetu golo siroče.
Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati.
Dok god ima mraka, ima i svanuća.
