Kratka biografija Jovana Dučića
Jovan Dučić je bio srpski pesnik, pisac i diplomata. Rođen je 1871. godine u Trebinju. Srednju trgovačku školu je upisao u Mostaru, učiteljsku školu je pohađao u Sarajevu, a u Somboru je maturirao 1893. godine. Završio je prava na Ženevskom univerzitetu. Preminuo je 7. aprila 1943. godine, u SAD.
Prvu zbirku pesama objavio je 1901. godine. Neke od najpoznatijih pesama su: Pesma Ženi, Jablanovi, Zalazak Sunca, Refren, Susret, Poezija, Ljubav, kao i prozno delo Blago cara Radovana.
Jovan Dučić izreke i citati
Više nam škode u životu rđavi jezici, nego rđava srca. Nikad jedan rđav čovek nije u stanju da učini ljudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ružne reči ostanu i kad se ogovarač zaboravi.
Sve što je duboko, izgleda na dnu tamno i neveselo.
Čovek vlada ženom samo kad vlada sobom; a mi vladamo sobom samo kad više mislimo nego što osećamo.
Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, već od čoveka.
Jedino što muškarci ne opraštaju drugom muškarcu je kad ima lepšu ženu nego što je njihova.
Kad bi mladost imala filozofiju staraca, na svetu ne bi bilo ni jednog sunčanog dana.
Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.
Čovek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer su za poštenje potrebne žrtve kakve kukavica ne ume da podnese; i potrebna je velikodušnost, koju on ne može ni razumeti.
Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.
Neprijatelji, to su samo naši prerušeni prijatelji koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.
Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline kod žene koju volimo, i uobrazili da su sve sreće mogućne, i zaključili da su sve prepone sitne i neznatne.
Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.
Čovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego još više opasnosti koju sluti; boji se i mogućeg i nemogućeg. Uobražene opasnosti su najdublje, i uobraženi neprijatelji su najkrvoločniji.
Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.
Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu očajno da se omrznu, a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga.
Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.
Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo, a da se ipak osećamo dobro kao i da najsrdačnije razgovaramo.
Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.
Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.
Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.
Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu da se vole oni koji bi hteli da prestanu? Naprotiv, plaču od bola i robuju ljubavi, čak i oni ponosni ljudi koji inače smatraju ropstvo za najveće zlo; i rado se lišavaju zbog ljubavi nečeg čega se nikada nisu hteli odreći; i nose svoju ljubav kao bolest i okov; i žive u strahu da ne izgube samo onog kog vole.
Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.
Bolje je verovati u svašta nego ne verovati ni u šta.
Tvrdice su obično veliki plašljivci. Tvrdice nisu tvrdi samo u pitanju novca, nego i u pitanju prijateljstva i dobrote. Oni su sitničari i zavidljivci; i kao što teško nekom pruže zlatnu monetu, isto su tako uzdržljivi i da drugima učine uslugu, makar i rečju. Čovek tvrdica, to je inkarnacija ne samo jednog poroka, nego je to zbir nekoliko poroka, od kojih je njegova škrtost samo njihova najvidnija manifestacija.
Nikad čovek ne može da kaže toliko mudrosti, koliko može da prećuti ludosti.
Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo. Ali ko ga je tražio, taj nikad nije bio dovoljno srećan.
U ljubavi, kao i u religiji, sve počiva na osećanju i na verovanju u neverovatno.
Najviše se vole oni ljudi koji imaju iste vrline, a najviše se mrze oni koji imaju iste mane.
Ljubav i moral nisu rođeni zajedno, niti se voze istim kolima: jedno je stvar Božja, a drugo pronalazak čovekov.
Ne treba prijatelja ceniti po pravdi, nego po srcu.
Žena iskreno veruje da je muškarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja.
Neko ostari kao zlato i mramor, a neko kao cipela.
Dobro je izbegavati čest susret sa neprijateljem, ali i sa prijateljem. A za usluge bolje se ponekad obratiti neprijatelju nego prijatelju. Ima slučajeva gde smo od neprijatelja napravili prijatelja samo tim što smo mu dali prilike da nas obaveže.
Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije i one koja misli da jeste.
Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kada ne oprosti.
Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.
Nema nijedne vere koja nije bezbožno rušila.
Svet podnosi starca samo ako je bogat ili duhovit.
Ljubav je i dokaz inteligencije, jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja ne mogu biti zaljubljeni, pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost.
U jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.
Kao glad, ni ljubav nema očiju; ali ljubomora nema pameti.
Samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom.
