Izreke i citati Nikole Tesle
Kada se prirodna želja razvije u žudnju, približavanje cilju ide ogromnim koracima.
Vreme ne postoji.
Neka budućnost kaže istinu,procenite svakog čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.
Velika misterija našeg postojanja tek treba da se otkrije, može se ispostaviti da čak i smrt nije kraj.
Moj mozak je samo prijemnik. U svemiru postoji jezgro iz kojeg crpimo znanje, snagu, inspiraciju. Nisam pronikao u tajne ovog jezgra, ali znam da postoji.
Najviši cilj ljudskog razvoja je potpuna dominacija svesti nad materijalnim svetom, upotreba sila prirode za zadovoljavanje ljudskih potreba.
Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentrišemo naše misli o toj istini postajemo skladni s ovom velikom moći.
Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove.
Elektricitet je za mene sve.
Ne postoji ništa što bi moglo privući ljudsku pažnju i zaslužuje da bude predmet proučavanja više nego priroda. Razumeti njen ogroman mehanizam, otkriti njene stvaralačke snage i znati zakone koji upravljaju njom je najveći cilj čovečjeg razuma.
Nijedno društvo ne može postojati i razvijati se bez stroge discipline.
Savremeni naučnici duboko razmišljaju umesto da jasno razmišljaju. Da biste jasno razmišljali, morate imati zdrav razum, a za duboko razmišljanje može se biti potpuno lud.
Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj ovladavanje uma prirodom i iskorišćavanje njenih sila za potrebe čovečanstva.
Intuicija je nešto što je ispred tačnog znanja. Naš mozak poseduje, bez sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osetimo istinu, čak i kada je još uvek nedostupna logičnim zaključcima ili drugim mentalnim naporima.
Mozak ne vodi stalne zapise, ne sakuplja znanje. Znanje je nešto slično ehu koje narušava tišinu da bi oživelo.
Svako treba da smatra svoje telo neprocenjivim darom od svih onih koje najviše voli, veličanstvenim umetničkim delom. Neopisiva lepota, tajna koja leži u zamisli ljudskog postojanja toliko je suptilna da je reč, disanje, pogled, čak i misao mogu da povrede. Neurednost koja umnožava bolest i smrt nije samo samouništavajuća, već i neverovatno amoralna navika.
Je li vam poznat izraz „ne možete skočiti iznad glave“? Ovo je zabluda. Čovek može da uradi sve.
Ne trebaju mi modeli, crteži, eksperimenti. Kada mi se rađaju ideje, počinjem da gradim uređaj u mašti, menjam konstrukciju, poboljšavam ga i uključujem. I potpuno mi je nevažno da li sprovodim ispitivanja u mislima ili u radionici – rezultati su isti.
Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje. Žalim što nemaju svoje.
Naš svet je uronjen u ogroman okean energije, mi letimo beskonačnim prostorom sa nezamislivom brzinom. Sve se vrti okolo, sve se kreće – sve je energija. Mi imamo težak zadatak – da pronađemo načine da izvučemo tu energiju. Tada, izvlačeći je iz tog neiscrpnog izvora, čovečanstvo će krenuti gigantskim koracima napred.
Nije veliko zlo ako student pogreši; ali ako veliki umovi greše, svet će skupo platiti njihove greške.
Mir u svetu može doći samo kao prirodna posledica univerzalnog prosvetljenja.
Mislim da nema nijednog dubljeg ispunjenja koje može obuzeti ljudsko srce kao osećaj izumitelja kada vidi da se njegove ideje ostvaruju. Takvi osećaji navedu čoveka da zaboravi na hranu, spavanje, prijatelje, ljubav, sve.
Kristali su živa bića u počecima stvaranja.
Intuicija je nešto što je ispred tačnog znanja. Naš mozak poseduje, bez sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osetimo istinu, čak i kada je još uvek nedostupna logičnim zaključcima ili drugim mentalnim naporima.
Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju.
Ne pravim crteže, ne pravim makete. U glavi kreiram crtež, po njemu, misaono sastavljam uređaj, testiram ga i puštam u rad. Za 20 godina rada, rezultati misaonih ispitivanja i ispitivanja tog uređaja u radionici uvek su dali iste rezultate.
Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!
Iako imamo slobodu da mislimo i delujemo, mi se držimo zajedno, poput zvezda na nebeskom svodu s nerazdvojnim vezama. Ove veze se ne mogu videti, ali ih možemo osetiti.
Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.
Ovo je problem za mnoge pronalazače: nedostaje im strpljenje. Nedostaje im snaga volje da rade nešto u svojim umovima polako, precizno i jasno, tako da tačno osete kako će to da funkcioniše. Žele odmah da ispitaju prvu ideju koja im padne na pamet, i kao rezultat toga, troše mnogo novca i mnogo dobrog materijala, samo da empirijski utvrde da rade u pogrešnom pravcu. Svi mi pravimo greške i bolje je da ih pravimo pre nego što počnemo nešto da radimo.
Život je i uvek će biti jednačina, koja se ne da da rešiti, iako sadrži nekoliko poznatih faktora.
Delovanje čak i malih bića dovodi do promena u čitavom Svemiru.
U stalnoj samoći, um postaje oštriji. Da bi se mislilo i pronalazilo, nije potrebna velika laboratorija. Ideje se rađaju u uslovima odsustvu uticaja spoljašnjih uslova na um. Tajna pronalazaštva je u samoći. U samoći se rađaju ideje.
Napredak i razvitak čoveka od neizmerne su važnosti za čovečanstvo i bitno ovise o invenciji.
Posekao sam prst i on krvari: taj prst je deo mene. Vidim bol prijatelja, i taj bol i mene boli: mi smo jedno sa prijateljem. I gledajući povređenog neprijatelja, čak i onoga za koga bih najmanje žalio u čitavom Univerzumu, ipak osećam tugu. Zar to ne dokazuje da smo svi samo čestica jedne celine?
Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvek u razmeru s radom i žrtvama.
Kada sam bio suočen sa nekim iscrpljujućim zadatkom, radio bih na njemu i vraćao se ponovo i ponovo dok ga ne bih završio. Tako sam praktikovao dan za danom, od jutra do noći. Isprva je to zahtevalo snažan mentalni napor usmeren protiv sklonosti i želja, ali kako su godine prolazile, ovo suprostavljanje je slabilo, i na kraju moja volja i želja postale su jedno i isto. Takve su one i danas, i to je tajna svih mojih uspeha.
Širenje civilizacije može se uporediti sa vatrom: prvo je to slaba iskra, zatim treperavi plamen, a zatim snažan plamen obdaren brzinom i snagom.
Ovo je paradoksalno, ali je istina, kada kažu da što više znamo, to više neznajući postajemo u apsolutnom smislu, jer tek kroz prosvetljenje postajemo svesni svojih ograničenja.
Da, istina je da ja uvek preduzmem više nego što mogu da ostvarim.
