dijetetska vlakna u ishrani

Dijetetska vlakna u ishrani

Sadržaj

Funkcije dijetetskih vlakana

Dijetetska vlakna obezbećuju dobru probavu

Budući da ove materije mogu izvanredno nabubriti, one će iz organizma uzeti veliku količinu vode. Na taj način četiri puta uvećavaju svoj volumen. Povećana količina hrane izdužuje crevo, na što ono reaguje stezanjem koje ubrzava probavu. Hrana siromašna vlaknima ostaje u organizmu i do 48 sati, a hrana koja je bogata dijetetskim vlaknima može se, međutim, svariti i izlučiti za otprilike 14 sati.

Dijetetska vlakna čine čoveka vitkim

Budući da namirnice bogate vlaknima dobro ispunjava želudac, čovek se oseća duže vreme sitim i tako jede manje. Jela koja sadrže dosta vlakana većinom su siromašna masnoćama i šećerom što će uštedeti dosta kalorija. S druge strane, namirnice koje sadrže dosta vlakana najčešće su
bogate ugljenim hidratima i drugim esencijalnim sastojcima.

Dijetetska vlakna pojačavaju odbrambene snagu organizma

Creva, između ostalog, proizvode antitela, koja su važan deo odbrambenog mehanizma organizma. Tu činjenicu stručnjaci dugo nisu uzimali u obzir. Tek su novija istraživanja imuniteta naglasila ovu vezu: veika količina vlakana poboljšava prokrvljenost creva, a time i njihovu obnovu. Utvrđeno je da pšenične mekinje igraju značajnu ulogu u smanjivanju rizika dobijanja raka debelog creva.

Dijetetskg vlakna uklanjaju otrove

Budući da se vlaknima bogata hrana brže izlučuje, iz organizma se brže izlučuju i štetne materije. To je naročito važno u današnje vreme, jer se sa svakim obrokom unose i nepoznate količine štetnih materija.

Dijetetska vlakna sprečavaju paradentozu

Sva hrana koja sadrži veće količine vlakana mora se dobro prožvakati, što ojačava zube i zubno meso. Mnogi lekari smatraju da je to najdelotvorniji način da se spreči povlačenje zubnog mesa (paradentoza).

Količina zastupljenosti dijetetskih vlakana u ishrani?

Stručnjaci za ishranu smatraju da je čoveku potrebno 30g dijetetskih vlakana dnevno. Prosečan čovek unese samo 11g dijetetskih vlakana dnevno. Ova količina može se povećati pravilnom i raznovrsnom ishranom koja uključuje: žitarice (integralni hleb, musli), voće, povrće (posebno mahunarke). Nekoliko praktičnih predloga da povećate količinu dijetetskih vlakana u ishrani – Započnite dan doručkom koji će se sastojati od pahuljica različitih vrsta žitarica (pšenice, ovsa, raži), mekinja i suvog voća. – Koristite integralni (crni) hleb u ishrani. Najbolje je da pogledate sastav hleba na naznačenoj etiketi ili, ako nje nema, da se raspitate o sastavu hleba u pekari u kojoj kupujete hleb. Imajte na umu da nije dovoljno da hleb bude tamno braon boje da bi bio integralni tj. od celog zrna žitarice (neki proizvođači dodaju prehrambene boje i druge sastojke da bi hleb imao braon boju). – Koristite voće umesto kolača za desert. – Kada mesite hleb i peciva, obogatite testo mekinjama. – Pre kuvanja pasulj ostavite da prenoći u vodi. Sutradan, bacite tu vodu i pasulj dobro isperite. Pasulj dobro skuvajte da bi se lakše svario.

Koliko su u vašoj ishrani zastupljena dijetetska vlakna?

Za dobar učinak dijetetskih vlakana potrebno je uneti u organizam i odgovarajuću količinu tečnosti, posebno vode (8-12 čaša). Poznati i delotvorni recept preporučuje dnevno jednu kašiku lanenih semenki ili mekinja za probavu. Međutim, količine veće od ove obrnuto deluju: suva vlakna skupiće se u crevima i izazvati zatvor. Stoga je važno da se sa vlaknima uvek popije dovoljno vode. Pektin iz voća takođe dobro deluje na probavu. Za podsticanje probave treba jesti voće na prazan želudac.