Nastanak i razvoj
Satovi su mnogo više od uređaja za merenje vremena. Njihov razvoj seže unazad hiljadama godina, ali moderni koncept počinje da se formira u 15. veku. Za prvi ručni sat ikada zavnično napravljen smatra se primerak iz 1810. godine koji je izradio Abraham-Luj Berge, za potrebe Karoline Bonaparte, sestre Napoleona i napuljske kraljice. Ovaj primerak nije sačuvan, a poslužio je kao rol model za poznatu kolekciju ženskih satova Reine de Naples.
Prvi automatski ručni sat patent je Džona Harvuda, u Velikoj Britaniji, davne 1923. godine.
Seiko je 1969. godine predstavio prvi kvarcni sat koji je napravio potpunu revoluciju u izradi ručnih časovnika. Čuveni model nosi oznaku Quartz-Astron 35SQ.
Prvi digitalni sat proizvela je kompanija Hamilton Watch Company, 1972. godine, model Puslar koji je kasnije postao samostalni brend koji je otkupila kompanija Seiko.
TrueSmart ručni sat startapa Omate koji je budžet za realizaciju ovog projekta skupio preko platforme Kickstarter, smatra se za prvi smartwatch, pametni sat, 2013. godine.
Najpopularniji brendovi satova
Danas postoji mnogo renomiranih brendova ručnih satova, svaki sa svojim jedinstvenim spojem luksuza, funkcionalnosti i preciznosti. Rolex, Tag Heuer, Omega, Swatch, Timex, Citizen, Seiko, Breda, ali i Samsung, Google, Huawei i Apple samo su neki od najpoznatijih imena koja su postala sinonim za kvalitet i stil ručnih časovnika.
Razlika između muškog i ženskog sata
Iako obe varijante služe istoj svrsi, muški i ženski satovi imaju svoje razlike. Muški satovi često su većih dimenzija i koriste „grublje“ materijale, dok ženski satovi favorizuju sitnije detalje, dragocene metale i dragulje. Uvek je tu i uniseks opcija, ali kod satova pored veličine i vizuelni momenat igra ulogu u tome da relativno lako možete da prepoznate da li se radi o muškom ili ženskom modelu, iako im je namena ista.
Vrste ručnih satova
Tržište satova je raznovrsno, pa ih tako možemo podeliti na dva načina. Jedan je po načinu rada, dok je drugi po vizuelnom efektu uz neizbežne funkcije za određene potrebe. Analogni satovi: sa kazaljkama za prikaz vremena; Digitalni satovi: koji koriste LED ili LCD ekrane za prikaz vremena; Automatski satovi: pokreću se pokretom zgloba; Kvarcni satovi: precizni satovi sa kvarcnim oscilatorom; Pametni satovi: povezuju se sa drugim uređajima, telefonima, slušalicama, računarima i slično. Vizuelna podela može se napraviti na takozvane Dress satovi: modni detalj koji se nosi na proslavama, uz posebno oblačenje, kod poslovnih ljudi; Sportski satovi: obično su gabaritni, ali lagani, sa dosta dodatnih funkcija pored klasičnog merenja vremena; Ronilački satovi: odlikuje ih izdržljivost pod vodom na velikim dubinama; Pilotski satovi: iako se tako zovu, nemaju (više) mnogo veze sa pilotima, ovo je pravi izbor sata za casual stil; Vojni satovi: izrađeni su od čvrstih materijala, najčešće čelik i titanijum, pravi izbor za avanturiste, ali i univerzalni model koji možete nostiti i na planinarenju i u kancelariji.
Nošenje sata
Na kojoj ruci se nosi sat? Reklo bi se da je ovo jednostavno pitanje, sa lakim odgovorim, opšti običaj je nositi sat na dominantnoj ruci. Desničari često nose sat na levoj ruci, dok levoruki ljudi to čine na desnoj ruci. Ovo omogućava lakši pristup čitanju i podešavanju sata.
Ručni satovi su više od običnih uređaja za praćenje vremena. Njihova evolucija seže kroz vekove, a danas su postali simbol stila, luksuza i praktičnosti. Sa širokim spektrom brendova i dizajna, ručni satovi su ostali neizostavni detalj u svakodnevnom životu.
