Kviz nastao prema zamisli Ministarstva kulture i informisanja u vidu aplikacije do sada je preuzelo oko 2.500 korisnika, a dostupna su i nova pitanja iz poznavanja jezika
Odakle potiče neolitska figurina „Crvenokosa boginja” koja se odnedavno čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, koji film se smatra prvim srpskim igranim dugometražnim filmom i ko je autor muzike za seriju „Otpisani” neka su od preko 450 pitanja sa kojima se možete sresti u aplikaciji „Kviz znanja iz srpske kulture”, od početka jula dostupnoj na Gugl plej prodavnici, a nastaloj prema zamisli našeg Ministarstva kulture i informisanja. Ovaj zanimljivo kreiran, vizuelno prijemčivo osmišljen i istovremeno edukativan sadržaj do sada je, kako je za „Politiku” rečeno u ministarstvu, privukao oko 2.500 znatiželjnika koji su rešili da testiraju svoje znanje, odnosno evidentirano je više od 2.300 preuzetih aplikacija za android platformu i preko 200 za korisnike ajfon mobilnih uređaja, dok se pretpostavlja da je broj korisnika i veći jer na jednom telefonu kviz može da rešava neograničen broj takmičara.
Oblasti u kvizu
Trima postojećim oblastima – Umetnost, Kulturno nasleđe i Kultura i kulturna istorija – pridružio se i set začkoljica iz domena jezika, pa je ova riznica znanja dodatno ojačana setom tradicionalno „nezgodnih” pitanja.
„Jezik i kulturu izražavanja veoma je važno negovati i obogaćivati što je bio osnovni motiv za uvođenje kategorije „Negujmo srpski jezik” u kviz. Ona nosi naziv po uspešnoj dugogodišnjoj akciji posvećenoj negovanju srpskog jezika, a obuhvata i pismo, afirmišući jedinstvene atribute naše azbuke i ukazujući na potrebu njenog očuvanja i korišćenja. Verujemo da će takva pitanja doprineti da učesnici u kvizu veću pažnju posvete kulturi govora i pisanja u vremenu i okruženju koje ovoj temi, nažalost, nisu previše naklonjeni i pored njene izuzetne važnosti”, kaže Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kuće uz čiju je podršku ova aplikacija kreirana, a koju je razvila firma „Futuring”.
On dodaje da će ponuda uskoro biti dopunjena sadržajima namenjenim različitim dečijim uzrastima i da su posebne grupe pitanja pripremljene za uzrast od šest do deset, kao i za decu između jedanaest i petnaest godina, kao i da će kviz kontinuirano biti obogaćivan novim pitanjima, kao i, po potrebi, novim kategorijama.
Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, pojašnjava ko je sve učestvovao u kreiranju pitanja iz ovih široko postavljenih ali stručnih oblasti:
„Kreirana su u sektorima ministarstva, uz konsultaciju sa ustanovama kulture i stručnu pomoć ZAPROKUL-a. Organizovali smo nekoliko trijažnih procesa tokom kojih su odabrana ona na koja mogu da odgovore svi uzrasti, bez obzira na školsku spremu a koja su od vitalnog značaja za poznavanje srpske kulture. Cilj je bio da se proširi i produbi znanje, da se nauče osnovne, važne činjenice. U funkciji učenja, a uz pomoć veštačke inteligencije, uspostavljen je proces ponavljanja pitanja za jednog korisnika sve dok on ne odgovori tačno na to pitanje, odnosno dok ne usvoji znanje koje odgovor pruža.”
Tokom predstavljanja ovog projekta početkom meseca najavljeno je i formiranje rang-liste korisnika prema uspešnosti, kao i dodela nagrada za najuspešnije u vidu karata za pozorište, ulaznica za muzeje, koncerte, organizovanih poseta spomenicima kulture i arheološkim lokalitetima, zatim knjiga, publikacija…
„Za sada, svaki učesnik kviza koji tačno odgovori na po 10 pitanja iz svake od postojećih kategorija, pojavljuje se na rang-listi, sa navedenim vremenom koje mu je bilo potrebno da odgovori. Lista će biti softverski unapređena, tako da će se uz svaku novu kategoriju pitanja isticati redosled učesnika koji su tačno odgovorili na sva pitanja. Planirano je da se, čim okolnosti to dozvole, dalje radi na uspostavljanju saradnje sa ustanovama kulture koje bi osigurale ovakve nagrade i time podsticale interesovanje za kulturne sadržaje koje nude kao i za delatnost kojom se bave”, navodi Vuk Vukićević.
Masliković se nadovezuje, odgovarajući na naše pitanje koliko su pandemija, vanredno stanje i period kada su se kulturni sadržaji konzumirali isključivo onlajn bio podsticaj da se lansira projekat:
„Mnogo! Vanredno stanje, rad od kuće, izolacija i drugi faktori uticali su da se kulturni život, uslovno rečeno, preseli na internet, u virtuelni prostor. Pokazalo se da je kultura u Srbiji, odnosno da su ustanove, pojedinci i svi subjekti u kulturi dobro odradili posao digitalizacije. Internet je bio ’preplavljen’ virtuelnim izložbama, snimcima predstava, virtuelnim turama, 3-de objektima i drugim digitalizovanim sadržajima. Posećenost Pretraživaču kulturnog nasleđa skočila je tri puta! Možemo da zaključimo da smo spremno dočekali pandemiju i izolaciju.”
Masliković naglašava da se pored realizacije projekta Vremenske linije kulture Republike Srbije i Srba van matice i unapređenja kviza radi na usavršavanju pomenutog pretraživača uvođenjem mehanizama za stvaranje kolekcija i tematskih izložbi, a u planu je i njegovo povezivanje sa Evropeanom – najvećom bazom digitalnih sadržaja evropske kulture. Paralelno sa tim traju aktivnosti u vezi sa platformom e-muzej, namenjenoj kustosima pedagozima i interaktivnom radu sa školskim uzrastom od petog do osmog razreda.
