U Malom pozorištu „Duško Radović“, u subotu 10.10.2022. biće izvedena premijera lutkarske predstave za decu „Kad je bio mrak“, reditelja Bojana Đorđeva, povodom obeležavanja jubileja – sto godina od rođenja pesnika i pisca Duška Radovića. U predstavi igraju Vladislava Đorđević, Danilo Brakočević, Ivana Adžić, Jovana Cvetković i Miloš Anđelković.
Duško Radović poezija
Poezija za decu Duška Radovića generacijama oblikuje maštu i jezik dece. Dečje zadovoljstvo u igri preslikano je u Radovićevu ljubav prema igri rečima, koje stvaraju slike, smešnim izrazima kojima se iz svakodnevnih situacija – škole, porodičnih odnosa, azbuke, smene godišnjih doba i dana u nedelji, posmatranja životinja – stvaraju fantastični svetovi dečjih avantura od kojih su neke i zastrašujuće, egzotičnih zemalja pa i suočavanja sa ozbiljnim životnim pitanjima.
„Mi smo u predstavi odabrali da se pozabavimo mrakom. Deca se obično plaše mraka, ali mrak ima i svoju privlačnost jer stoji kao suptilna opna koja odvaja svakodnevicu od sveta fantazije. Кao idealno vreme za igru – mrak je svet priča za laku noć, svet snova, strašnih i smešnih čudovišta, svet igara koje se igraju u mraku. Mrak je i mir, koncentracija i utišavanje svega spoljašnjeg i posvećivanje svetu izmišljanja, zamišljanja i mašte u kojem je sve moguće. Mrak je potreban za svaku filmsku projekciju i mrakom započinje svaka pozorišna predstava.“
Mraka ima posvuda u Radovićevoj poeziji. Naša odeća oživi i pravi terevenke, zamišljamo razna neverovatna, nevidljiva bića uverljivija od bilo koje stvarnosti, dešavaju se i takve „strašne“ stvari kao što je krađa dva lavora mora „jedne noći tanke, tanke, prozirne ko list papira, tanke kao list crtanke, kao krila od leptira“. Mrak i noć, predvečerje i zalazak sunca su aktivni protagonisti u Radovićevoj poeziji – oni imaju osobine, raspoloženja, ulaze u sobu, jedu sve osim „palca u ustima“, pa tako i mi dovodimo mrak na scenu kao nešto živo i opipljivo – velikom pozorišnom mraku pridružujemo pet malih ali moćnih mrakova – naše glumce-animatore. Кao što se Radović igra rečima u svojoj poeziji, baš onako kako se deca igraju sa bilo čim što im je na dohvat ruke, naših pet mrakova se igra našim pozorišnim lutkama – od onih najmanjih, pa do velikih i zastrašujućih, prolazeći kroz prirodu i nebeska tela, neprohodne džungle dečje mašte, pa sve do zamišljenih budžaka gradskih soba i stanova gde se odvija večno nadmetanje mačaka i miševa, navodi reditelj predstave.
Predstava Kad je bio mrak
Autorski tim predstave „Кad je bio mrak“ povezan je zajedničkim projektima u polju umetnosti i posebno pozorišta u različitim konstelacijama: Đorđev i Ilić od 1998. godine a 2000. su i među osnivačima platforme TkH – Teorije koja hoda (2000-2017), Mirković i Tegeltija od 2000. godine, Šljivar od 2016. godine i Balubdžić od 2021. godine.
Pozorišni autor i reditelj Bojan Đorđev, vizuelni umetnik, Siniša Ilić aktivan i u polju performansa i oblikovanja scenskog i izvedbenog prostora i kostimografkinja Maja Mirković sarađuju u institucionalnom pozorištu i nezavisnim produkcijama, a 2019. godine su kurirali nastup Radovi na sceni, Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora. Svoje prve profesionalne saradnje ostvarili su upravo u Malom pozorištu „Duško Radović“ u nagrađivanim predstavama Poslednja smrt Frenkija Suzice (2003.), No Name Snežana (2005.), Lažeš Melita (2008.) i Derišta/Les enfants terribles (2009.). Biljana Tegeltija Bojanić je kostimografkinja na filmu, televiziji i u pozorištu. Rado ističe nagradu Joakim Vujić za kostimografiju (sa M. Mirković) predstave Ali grad me je štitio, Užičkog narodnog pozorišta, a tim predstave i specijalnu nagradu „za kolektivni umetnički čin“ (2019.). Tanja Šljivar je dramska spisateljica zainteresovana za prakse kolektivnog pisanja kao i različite modele, medije i formate za predstavljanje performativnih tekstova. Od 2021. godine predaje scensko pisanje na univerzitetima u Beogradu, Banjaluci i Beču. Marija Balubdžić kao kompozitorka, radio autorka, performerka, dirigntikinja i muzička pedagoškinja, aktivna je na poljima primenjene, naročito pozorišne muzike, radio produkcije i nezavisne elektronske muzike.
