Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema “Biosens” iz Novog Sada, zajedno sa kompanijama “Delta” i “Mokrin house”, pokrenuo je projekat Digitalno selo, prvo u Srbiji.
Osim gledanja u nebo i oslanjanja na iskustvo, poljoprivrednici u Mokrinu dobili su novi alat na koji se u poslu mogu osloniti – digitalni alat. Njih 25 deo su pilot projekta – prvog digitalnog sela u Srbiji.
Digitalno selo Mokrin
Direktor ovog instituta, Vladimir Crnojević, kaže da su u projekat Digitalnog sela, koji će biti pokrenut 24. maja, uključeni poljoprivrednici i stanovnici Mokrina i da je to prvi put da se digitalna transformacija primeni u velikom naprednom selu .
To bi, kaže, trebalo da im omogući da se mnogo više oslanjaju na informacione tehnologije u svakodnevnom radu u poljoprivredi, da koriste digitalne platforme za poslove sa bankama, osiguranjem i prilikom savetovanja, ali omogući efikasniju poljoprivrednu proizvodnju, zajedničke nastupe na tržištu, kroz virtuelne zadruge, nabavku repromaterijala i plasman sirovina.
– Ako se pokaže uspešnom, digitalnu transformaciju moći ćemo da primenimo na svim selima u Srbiji i na čitavu poljoprivrednu zajednicu naše zemlje. U svetu postoje digitalne farme, ali ovakva, gde će se u jednom širem socijalnom kontekstu uključiti veći broj stanovnika i to različitih profila i aktivnosti, ne postoji – kaže Crnojević.
Biosens projekat digitalnog sela pokreće nakon četiri godine, pošto je u okviru tog Instituta otvoren Centar digitalne poljoprivrede Srbije i puštena u rad digitalna platforma Agrosens, koja korisnike samo pomoću pametnog telefona potpuno besplatno snabdeva bitnim informacijama zahvaljujući satelitskoj tehnologiji.
Digitalizacija poljoprivrede
Mokrin, prvo digitalno selo u Srbiji, zapravo je mesto sa kog bi ideja o povezivanju visoke tehnologije i poljoprivrede, trebalo da se proširi po čitavoj zemlji. Institut Biosens, „Mokrin house“ i kompanija Delta pokrenuli su trogodišnji projekat „Digitalno selo“ u koji su za početak uključili 25 gazdinstava sa severa Banata.
Kad se kaže digitalizacija, svi pomisle to je ono kad se deca igraju na kompjuteru, video igrice i šta već ljudima prvo padne na pamet. Ne padne im na pamet da mi preko toga dobijamo pravovremene aplikacije na prvom mestu o vremenskim uslovima. U selu je bilo sunčano, tamo ja vidim da je malo naoblačeno. Međutim, kad sam stigao u njivu, vidim da tamo pada kiša. Znači, da je aplikacija odrađena, ja bih znao da ne treba da idem u taj kraj atara – rekao je za Dragan Dorongin, poljoprivrednik iz Mokrina.
Deset meteo stanica, sa kojih će poljoprivrednicima stizati precizni podaci, postavljeno je u Mokrinu. Poljoprivrednicima će to omogućiti da, ako do sada nisu, počnu da koriste aplikaciju Agrosens kao dodatnu pomoć na njivi.
Povratak mladih na selo
Bez uključivanja visoke tehnologije u poljoprivredu, ne može se očekivati ostanak ili povratak mladih ljudi na selo, kaže jedan od inicijatora priče, osnivač Mokrin House, još jednog pilot projekta koji je digitalne nomade iz celog sveta doveo da iskuse život u banatskom selu. – Ovde nije samo pitanje kako povećati prinose, kako povećati poljoprivrednu proizvodnju. Ovde je pitanje kako povećati kvalitet života i to je plan, odnosno to je ideja. Jer mi ovde iskoračujemo u budućnost. – ističe Branimir Brkljač
Bez tog koraka budućnost, kaže, ne deluje svetlo, jer podaci koje su pokretači projekta „Digitalno selo“ izneli, pokazuju da će od 4.700 sela u Srbiji, njih 1200 u narednih 15 godina nestati.
