Kikiriki je mnogima omiljena grickalica – ukusan, pristupačan i zasitan. Bilo da ga jedemo samog, kao deo mešanih orašastih plodova ili u obliku putera, deluje kao dobar izvor proteina i zdravih masti. Ipak, uprkos brojnim pozitivnim osobinama koje mu se pripisuju, postoje i razlozi za oprez.
Zapravo, iako kikiriki može biti koristan u umerenim količinama i u pravom obliku, nije uvek najbolji saveznik zdravlja. U nastavku objašnjavamo zašto – bez drame, ali uz dovoljno informacija da možete doneti pametne odluke.
Kikiriki nije orašasti plod
Iako se često svrstava uz bademe, lešnike i indijske orahe, kikiriki zapravo spada u mahunarke – biljke iz iste porodice kao grašak, soja i pasulj. Ova činjenica ima i nutritivne i zdravstvene posledice.
Za razliku od orašastih plodova, koji su bogati mononezasićenim mastima, kikiriki ima drugačiji profil masti, kao i nešto drugačije proteine. I dok su orašasti plodovi poznati po antizapaljenskom delovanju, kod kikirikija je situacija složenija.
Aflatoksini – nevidljiva opasnost
Jedan od glavnih razloga zbog kojih kikiriki može biti nezdrav jeste prisustvo aflatoksina – toksičnih supstanci koje nastaju kao nusprodukt plesni Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Ove plesni lako napadaju kikiriki jer on raste pod zemljom, u toplim i vlažnim uslovima, koji su pogodni za razvoj gljivica.
Aflatoksini su poznati kao potencijalno kancerogene supstance, a dugoročna izloženost, čak i u malim količinama, može štetno delovati na jetru i imuni sistem. Zbog toga su u mnogim zemljama propisani strogi standardi kontrole kvaliteta kikirikija.
Nažalost, u nekim slučajevima, naročito kod uvoza iz manje regulisanih tržišta, aflatoksini mogu ostati neotkriveni, te je važno birati proverenog proizvođača i čuvati kikiriki na suvom i hladnom mestu.
Kikiriki kao alergen
Još jedan razlog za oprez je činjenica da je kikiriki jedan od najjačih alergena. Alergije na kikiriki mogu biti izuzetno ozbiljne – čak i životno ugrožavajuće – i neretko se javljaju već u ranom detinjstvu. Čak i tragovi kikirikija u hrani mogu izazvati burnu reakciju kod osetljivih osoba.
Zbog toga se kikiriki uvek mora jasno označiti na ambalaži, a u nekim porodicama se njegova upotreba potpuno izbegava. Alergije na kikiriki nisu retkost i sve češće su predmet pažnje nutricionista i lekara.
Zasićene masti i dodaci u industrijskoj obradi
Kikiriki sam po sebi sadrži određeni udeo zdravih masti, ali u komercijalnim verzijama – kao što su slani, prženi ili karamelizovani kikiriki – često se dodaju zasićene masti, šećeri, so i konzervansi.
Na primer, u industrijski prerađenom kikiriki puteru često se nalazi hidrogenizovana biljna mast, što može povećati nivo lošeg (LDL) holesterola i uticati negativno na zdravlje srca i krvnih sudova. Slično važi i za kikiriki grickalice koje su pržene u jeftinim uljima i presoljene.
Dakle, način obrade igra ključnu ulogu: prirodan, nepržen kikiriki bez dodataka može biti deo zdrave ishrane, ali komercijalno prerađeni oblici često gube tu vrednost.
Kalorijska vrednost – lako se pretera
Još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir jeste visoka kalorijska vrednost kikirikija. Samo šaka ove grickalice sadrži preko 150 kalorija, što može brzo narušiti kalorijski balans, posebno ako ga konzumiramo „usput“ – dok gledamo film, radimo ili učimo.
Zbog svog prijatnog ukusa i hrskavosti, lako se pojede mnogo više nego što je preporučeno. U kontekstu pokušaja da se održi zdrava telesna težina ili da se smanji unos kalorija, kikiriki lako može postati saboter, posebno ako ne vodimo računa o količinama.
Ko ne bi trebalo da jede kikiriki često?
Postoje određene grupe ljudi kojima se konzumacija kikirikija ne preporučuje ili se savetuje umerenost. To su:
- osobe sa alergijom ili istorijom alergijskih reakcija u porodici
- ljudi sa oboljenjima jetre, zbog potencijalnog prisustva aflatoksina
- osobe sa povišenim krvnim pritiskom (ako konzumiraju slani kikiriki)
- osobe na režimu mršavljenja, zbog kalorijske gustine
U tim slučajevima, prednost treba dati drugim, nutritivno bogatijim i bezbednijim namirnicama, poput badema, oraha, lešnika ili semenki.
Zaključak: nije neprijatelj, ali ni junak ishrane
Kikiriki, iako mnogima ukusan i praktičan, nije baš bez mane. Njegova popularnost ne znači i apsolutnu zdravstvenu vrednost. Ključ leži u umerenosti, kvalitetu i načinu pripreme.
Ako volite kikiriki, birajte sirovu ili blago pečenu verziju bez dodataka, vodite računa o količini, i trudite se da ne potiskuje druge vredne izvore zdravih masti i proteina u vašoj ishrani.
Jer kao i u svemu – ni kikiriki nije crno-beli slučaj. Važno je kako ga jedemo, koliko, i koliko često.
